U fokusu - Srbija

Ima rešenja za "švajcarce"

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajniranje plana otplate tih zajmova.

"Dijapazon mogućih rešenja je veliki, i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju načelo ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ćemo drugačije tretirati građane u zavisnosti od toga da li su uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti", rekao je Tanjugu Šoškić.

Prema njegovim rečima, rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imajući u vidu da nema budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije.

"S druge strane, ne smemo narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego za kredite u evrima i drugim valutama", naglasio je guverner.

Šoškić je ukazao na dobrovoljno restrukturiranje dugova građana koje u sebi podrazumeva različite mogućnosti, a jedna od njih je da se produže rokovi dospeća, što po pravilu može da smanji mesečne rate.

"U okviru razgovora koji građani mogu imati sa bankama potpuno je legitimno postaviti pitanje da li je moguće da se u određenom vremenskom periodu mesečne rate fiksiraju, a da se nakon isteka tog roka, dizajnira plan otplate na način da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka", naveo je guverner.

Rizik konverzije

"Kao mogućnost ostaje i konverzija kredita u neku drugu valutu", dodao je Šoškić.

"Međutim, pitanje je da li je to dugoročno najisplativija mogućnost, jer treba imati u vidu da je to prelaz iz valute koja je doživela svoj istorijski maksimum, kao švajcarski franak sada", istakao je guverner.

Šoškić je naglasio da ne postoje "magična rešenja" za probleme građana, čije su rate kredita porasle zbog jačanja švajcarske valute, i da se i ponuđena rešenja u drugim zemljama svode na različiti dizajn plana otplate kredita.

"U Mađarskoj su odlučili da se obračunski kurs švajcarskog franka fiksira na određeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji će se otplaćivati na kraju otplate glavnog duga, ali neće biti oprosta duga", objašava guverner.

"Takođe, čujemo ideje iz regiona da, možda, banke te kursne razlike kamatno ne opterete, odnosno da budu beskamatne, ali ne treba izgubiti iz vida da će banke, ako tu ne zaračunaju kamate, sigurno da ih zaračunaju u svim drugim kreditima da bi nadoknadile taj gubitak koje su eventualno napravile na toj vrsti posla", precizirao je Šoškić.

Dejan Šoškić navodi da u Srbiji ima između 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.

"Učešće takvih kredita u Mađarskoj i Hrvatskoj je znatno veće i to u tim zemljama može predstavljati ozbiljniji problem zbog održavanja solventnosti njihovih banaka, ukoliko odjednom postoji veliki broj ljudi koji dođu u poziciju da ne mogu da izmiruju obaveze", ukazao je guverner.

"Verujem da je u kontaktu sa bankama moguće da svaki klijent nađe odgovarajuće rešenje. Već iz nedavno obavljenih razgovora sa bankama razumeli smo da su shvatile da treba da se odreknu svih dodatnih troškova u procesu redizajniranja plana otplate kredita, da građanima ne zaračunavaju troškove i provizije kada dođu do novog rešenja", istakao je Šoškić.